Каирци свој град зову Ум ел-Дунја — мајка света — и након једног дана овде разумете тај понос. Ниједан други град тако опуштено слаже векове један на други: фараонски обелиск на једном углу, фатимидски минарет на следећем, фасада из доба бел епока која се круни изнад тезге са кошаријем. Велики Каиро броји неких двадесет милиона људи, и сви они као да се у исти час нађу на тргу Тахрир. Трик је да престанете да се борите против те густине и да почнете да је читате четврт по четврт.

Исламски Каиро је средњовековно језгро, а улица Ел-Муиз је кичма којом се обилази — раскошно осветљен коридор џамија, сабила и медреса који се спушта до Хан ел-Халилија, бакарског базара који тргује још од 14. века. Јужније лежи коптски Каиро, где Висећа црква стоји обешена изнад римске капије и где хришћански Египат чува своју најстарију адресу. Главна вест се, међутим, преселила на ивицу пустиње: Велики египатски музеј сада приказује комплетно благо Тутанкамона надохват погледа на пирамиде у Гизи, заменивши избледелу гримизну дворану на Тахриру као обавезну тачку у граду.

Кад падне вече, град омекша. Попните се на Каирски торањ у облику лотоса на острву Гезира ради дефинитивног погледа од 360°, или приуштите старији ужитак — фелуку која крстари преко Нила у залазак сунца, док се позив на молитву ваља преко кровова из хиљаду праваца истовремено.